Svi mi znamo da je sam čin glasanja tajan, i da nitko ne zna kako smo i za koga glasali.
Ali, u predizbornim aktivnostima koje su javne, stvar je nešto drugačija, često se moglo čuti:
Išao bih ja na listu ali strah me je,… potpisao bih se ali me je strah,.. zbog posla najčešće, …zbog posla unutar grada, …ne želim se zamjerit nikome…što ako vise ne dobijem poslove a privatnik sam…itd, itd.
Čemu strah?!
Da li želimo stvarno odgajati naše mlade ljude da nemaju svoje mišljenje i da ga ne mogu iznijeti jer ne vjeruju da će dobiti posao zbog svoje stručnosti i znanja, ali misle da će ga lakše dobiti ako se priklone vladajućoj većini?
Ili moraju strahovati ako su zaposleni u nekoj gradskoj firmi, velikoj turističkoj firmi, ili gradskoj upravi ili ustanovi, pa bi mogli imati problema ako su potpisali ili se nalaze na nekoj drugoj listi.
Da li je to pozitivna atmosfera za naše mlade ako se boje vlastitog šefa, da on ne bi vidio da nisu na „pravoj strani”?
No, možda su upravo tako i dobili posao pa se stvarno i trebaju bojati?!
Zašto ne bi svatko imao pravo na vlastite stavove i mišljenje ?
Možda bi više mladih ponudilo svoje talente i ideje od kojih bi grad imao koristi kad se ne bi bojali da će im se sva vrata zatvoriti jer eto nisu na “Podobnoj strani”!
